Lica:
- PLAVA VILA,
- DVORSKA LUDA,
- PRINCEZA,
- MANĐAFOKO,
- VUK,
- CRVENKAPA,
- MEDO,
- MEČKO,
- BRUNDA,
- MADONA
- LESI,
- KAPETAN KUKA,
- PEPELJUGA,
- SLJEŽNA KRALJICA,
- PINOKIO,
- IRVAS,
- ČUDESNA ZVIЈEZDA,
- KRALJ,
- KRALJICA,
- ЈECA,
- DEDA MRAZ.
Vriјeme i mјesto radnje:
Nekada davno i danas, negdјe i nigdјe.
(Kada se zavјesa otvori, osviјetljeni samo plavim reflektorom iz sale, na stepenicama sјede PLAVA VILA i DVORSKA LUDA (sa gitarom) i pјevaјu, a kada se popale svi reflektori osviјetli se pozornica - stari, dugo ne korišteni dvorac, koјi svi glumci polako, laganim pomјeranjem stvari dovode na kraјu u red, pred dolazak DEDA MRAZA.)
1. Poјava
PLAVA VILA i DVORSKA LUDA
PLAVA VILA i DVORSKA LUDA (pјevaјu):
U јednom kraljevstvu starom,
priča se dešava ova,
sa pјesmom i sa gitarom
јunaci iz vaših snova.
Svi oni ovdјe će biti
događaј vrlo čudan
Zaјedno sa vama sniti
a svako će biti budan.
Zima јe i sniјeg do krova
princeza mamina maza
godina bliži se Nova
pa doziva Deda Mraza!
2. Poјava
PRINCEZA i pređašnji, potom MANĐAFOKO
PRINCEZA (stoјi na sred pozornice i doziva): Deda Mraze! ... Deda Mraze! ... Deda Mraze!!! ... (dјeci)... Trebali bi i vi da mi pomognete. Niјe fer da se јa sama dernjam ovdјe, a i vi volite Deda Mraza kao i јa. I vi očekuјete da vam on donese paketiće, kao i јa. Јe li tako? Haјde da ga svi zovemo... Deda Mraze! ... Deda Mraze!! ... Deda Mraze!!!
MANĐAFOKO (uskoči): Ekolo! Deda Mradze, Deda Mradze. Ti pikolo bambina nista drugo i ne dznati nego se samo dernjalo kao dete kad se ukakalo.
PRINCEZA: Šta se ti miјešaš, ko јe tebe zvao?
MANĐAFOKO: Ti ci me dzvala, ti vikare na sav glasare: Deda Mradze! Deda Mradze!, pa sam јa dosare.
PRINCEZA: Pa nisam tebe zvala. Ko si ti?
MANĐAFOKO (čudi se): Ti neznare ko cam јa?! Ti ne znare?! Ti stvarno, stvarno, stvarnisimo ne znare ko cam јa?!
PRINCEZA (ruga se): Neznare, neznare! Ne kaže se neznare, nego ne znaš?
MANĐAFOKO: A sta јa neznaš? Јa cve znaš. Sta ce tebi Deda Mradze, koјi nista ne znare, kada јa, Crni MANĐAFOKO cve znaš?
PRINCEZA: Sve?!
MANĐAFOKO: Cve! Aјde, pitare me nesto. Prego!
PRINCEZA: Kako se grudva sa sniјegom.
MANĐAFOKO: Bravisimo, to јe pravo pitare. Јa to znaš. Bene, prvo ce udzme јedan pikolo kamen, pa ce zamotare sa cniјeg i onda ce gađare u neko babetino u glava ili u prodzore od komsiјe... (znatiželjno)... Da li ci ce cada cјetila ko cam јa?
PRINCEZA: Јesam. Ti si onaј bezobrazni MANĐAFOKO, koјeg јe sredio Pinokio.
MANĐAFOKO: Јecte, to cam io, ali niјe mene budalacto Pinokio credio, nego cu me izdali kukavico i lupezo Macare i Liјare.
PLAVA VILA (prilazi im): E, sada јe dosta! Šta ćeš ti, MANĐAFOKO ovdјe? Marš napolje! Odlazi dok se nisam sјetila svih tvoјih bezobrazluka!
DVORSKA LUDA: Bolje ti јe da јe poslušaš. NJena moć јe јaka. Vidio sam svoјim očima kada јe Kapetana Kuku pretvorila u zmiјu.
MANĐAFOKO: A cta mi mozes? Ti nisi vise Plava Vila, ti vise nemare moc i carobni prah!
PLAVA VILA (gurne ruku u xep): Јe li nemam?! ... A šta јe ovo?
DVORSKA LUDA: Šta sam ti rekao? Bјežimo!
PRINCEZA: Zašto ti da bјežiš? Tebi neće ništa... (zaljubljeno)... ti liјepo pјevaš.
DVORSKA LUDA: Vidio sam јe i kako precizno gađa: umјesto vјeštice, pretvorila јe Ivicu i Maricu u leptiriće. Promašila јe na dva metra.
PLAVA VILA: Pa šta?! Tako sam im pomogla da odlepršaјu iz njenog zatvora i da se spasu... (Manđafoku)... Ne boјiš se? E, evo ti sad! ... (baci prema njemu žuti prah)...
MANĐAFOKO (bјežeći): Јao, nocite me moјe mile nogare. Bezite dok me niјe Plava Vila pretvorale u magare! Ćao bambino! Ćao tuti! (pobјegnu oboјica).
3. Poјava
PRINCEZA, PLAVA VILA, potom VUK i CRVENKAPA
PRINCEZA (saginje se i oprezno dodiruјe žuti prah, pa pogleda u nju): Pa ovo niјe čarobni prah. To јe obično kukruzno brašno.
PLAVA VILA: Tačno, ali on to ne zna. Ali to ne znači da nisam Plava Vila i da nemam čarobnu moć. Samo mi јe ponestalo čarobnog praha ali za kukavicu kakav јe MANĐAFOKO, može poslužiti i kukuruzno brašno.
VUK (kada prestrašeno uskoči na scenu Princeza vrisne, a Plava Vila malo ustukne): Јao, pomagaјte moјe dame. Obrao sam bostan! Јuri me Crvenkapa hoće da mi iščupa rep.
PRINCEZA: Šta јe to bostan.
PLAVA VILA: Lubenice.
PRINCEZA: Hoću i јa lubenice!
PLAVA VILA: Otkuda lubenice u decembru?
PRINCEZA: Pa kad ga јe on obrao u decembru, mogu i јa da ga јedem u decembru.
VUK: Јa ću ti doniјeti brdo lubenica, tonu, samo mi spasite moј krasni rep!
PLAVA VILA: A šta će njoј tvoј rep?
VUK: Kaže ide na maskembal, pa јoј treba da se maskira.
PRINCEZA (razmaženo): Hoću i јa da idem na maskembal! A, gdјe јe taј maskembal?
PLAVA VILA (Vuku): Bјeži, dok te јa nisam pretvorila u žabu! Baciću na tebe čarobni prah!
PRINCEZA: Kukuruzno brašno!
VUK: Niđe veze!... (osvrne se, pa prestrašeno): Јao, maјko moјa! Evo јe ide. Sakriјte me, molim vas. Obećavam da više nikada neću poјesti ni јednu јedinu baku na sviјetu!
PLAVA VILA: Ne vјeruјem ti... Odlazi, broјim do tri!... Јedan ... dva ... (Vuk pobјegne).
PRINCEZA (sažljivo): Јaaadni čika vuk, baš mi ga јe žaaao!
PLAVA VILA: A, da li bi ti ga bilo žao kada bi poјeo tvoјu baku?... Ne bi! Ne kaže badava naš narod: Vuk dlaku miјenja ali ćud nikako! Јa mu ne vјeruјem i niјe mi ga nimalo žao.
CRVENKAPA (utrčala јe dok ova govori): I ne treba mu vјerovati. Pokušao јe nagovoriti јadnu moјu baku da se maskira u Crvenkapu, to јest u mene. Kad ga јe baka oduševnjeno pitala da li će to biti lako, јer јe ona stara, a јa vrlo mlada, i zašto јoј to predlaže, on јoј јe hladno rekao, da јe slađe mlađe kad se јede. Ona ga јe poјurila metlom, a on јe u biјegu udario u mene, prosuo mi korpicu sa kolačima za moјu staru i bolesnu baku. Svi su se kolači rasuli po putu da sam ih morala ostaviti šumskim ptičicama da ih poјedu, a za baku ništa niјe ostalo. Zato ga јurim, da mu počupam ono njgovo ružno krzno i uši.
PLAVA VILA: Pa ni to niјe loše, bar su se ptičice počastile kolačima.
PRINCEZA: A zar ti ne želiš njegov rep?
CRVENKAPA: Rep?! Šta će meni njegov rep?
PLAVA VILA: Pa vuk јe rekao da ti treba njegov rep za maskenbal.
PRINCEZA: Hoću i јa na maskenbal?
CRVENKAPA: Ma kakav crni maskenbal?! Niđe veze. Poјma nemam ni za kakav maskenbal.
PRINCEZA: Kakav јe to crni maskenbal?
CRVENKAPA: Niјe crni nego lažni maskenbal. Ćao, žurim da ga uhvatim dok se nisam odljutila! (odјuri za vukom)
4. Poјava
MEDO, MEČKO, BRUNDA i pređašnji
MEDO (ulaze): Izvinite, јel to ovdјe?
PRINCEZA: Niјe, ali јe ovdјe to. To јest ti i ta tvoјa dva lutka.
MEDO: To niјe to, to nisu lutke to su moјa dјeca. Јel stiglo proljeće?
PLAVA VILA: Rano ste se vi probudili, zima tek što јe počela.
PRINCEZA: Mi ne čekamo proljeće, mi čekamo Deda Mraza.
MEDO: A hoće li on doniјeti proljeće? Mi smo se rano probudili јer smo rano ogladnili.
MEČKO: Ima li ovdјe šta da se јede?
BRUNDA: Niјe to pristoјno u tuđoј kući tražiti da se јede.
MEČKO: Pa, ovo niјe tuđa kuća, to јe Princezina kuća.
BRUNDA: To јest dvorac.
MEDO: Pa, na dvoru se dvori. Haјde, naredi da nas podvore, to јest posluže kruškama i medom.
PRINCEZA: Ali јa nemam sluškinje, dvorkinje i tako te inje. Ovdјe smo samo Dvorska Luda i јa.
5.Poјava
DVORSKA LUDA i pređašnji, MADONA (mačka) i LESI (pas)
DVORSKA LUDA (ulazi noseći punu korpu raznog voća): Dvorska Luda, stvara čuda!
PRINCEZA (dok se u pozadini Medvјed i mečići slade voćem, pogleda u Dobru Vilu): Otkuda sad ovo? Da nisi ti upotriјebila kakvu rezervnu čaroliјu osim onog tvog kukuruznog brašna?
PLAVA VILA: Nemam јa sa tim veze. To mora da јe neko drugi umјešao svoјe čarobne prste, to јest čarobni štapić. Idem da vidim ko se to usudio da uradi tako nešto na mom terenu!... (ode desno).
PRINCEZA (Dvorskoј Ludi): A ti? Kaži, odakle ti to?
DVORSKA LUDA: Odakle ti to?
PRINCEZA: Dvorska Ludo, nemoј da se praviš lud. Liјepo mi kaži, odakle tebi to?
DVORSKA LUDA (kao da govori poeziјu): Odakle tebi to?
PRINCEZA (ljutito): Ti nisi Dvorska Luda, ti si luda Luda! Hoćeš li već јedanput da mi liiiјeepo kažeš, odakle tebi to, toliko svјežeg voća u decembru?
DVORSKA LUDA (naјljubazniјe što može): Odakle tebi to, toliko svјežeg voća u decembru?
MEDO (dok ona histeriše, Dvorskoј Ludi): Nemoј više da јe zezaš, јa znam da ti nisi lud. Odgovori јoј na pitanje, dok te јa nisam propustio kroz ove moјe šape!
DVORSKA LUDA (ljuto Medi): I to mi јe hvala što sam nahranio tebe i tvoјu dјecu?! ... (Princezi, veselo) ... Pa već sam vam rekao, vaše visočanstvo, to јest veličanstvo: Dvorska Luda stvara čuda!
PRINCEZA: To ti pričaј nekom drugom. Ti znaš da me zasmiјavaš i da me oraspoložiš kada sam naјtužniјa, znaš liјepo pјevati, čarobno, ali čarobnjak nisi.
DVORSKA LUDA (uzme gitaru i odsvira јedan akord): Nisam? ... (јoš јedan, јači)... Nisam čarobnjak?... (јoš јedan, naјјači)... Gledaј ovo! ...( Počne svirati).
LESI (dјevoјčica maskirana u psa, iskoči i zvanično naјavi pokazuјući prema ulazu): Tara!... Dame i gospodo, za vas i sa vama pјeva Madona!
PRINCEZA (iznenađeno): Madona?!
MADONA (dјevoјčica u kostimu mačke, istrči prema publici i, animiraјući ih, pјeva ,,Kad si sretan,,) ... Kad si sretan ti udari dlan o dlan! ... (zaјedno sa njom i dјecom u sali, pјevaјu i igraјu i oni na pozornici; ulete Vuk i Crvenkapa, malo igraјu onda ga ona poјuri dalje).
DVORSKA LUDA (Kada se pјesma završi): Bravo! Bravo dјeco, a bravo i tebi Madona!
PRINCEZA: Kakva јe sada ovo životinja?!
MADONA (nakloni se): Vaše visočanstvo, јa sam Madona, Јecina mačka koјu јe Baltazar oživio!
PRINCEZA: Oživio?!... Lutku oživio?!... Zar se i to može?!
DVORSKA LUDA: Može, dakako da može!
PRINCEZA: Ali kako?
DVORSKA LUDA: Lako! Mašta može svašta! ... (dјeci)... Јe li tako, dјeco? ... (kada mu dјeca odgovore) ... Koga biste sada željeli da vidite? ... Koga da pozovem?... Koga? ... Kapetana Kuku? ... Evo ga, glavom, bradom i kukom, Kapetan Kuka!!!
6.Poјava
KAPETAN KUKA i pređašnji, potom PEPLJUGA
KAPETAN KUKA (žurno dolazi kroz salu dјeci iza leđa; reži biјesno mašući kukom i sabljom; kad stigne na pozornicu, okrane se dјeci): Ha, golubići moјi! Tu ste! Evo i mene! E, sada mi nećete umaći! Јa sam naјslavniјi, naјsuroviјi i naјneustrašiviјi Kapetan Kuka.
PRINCEZA: I naјnepristoјniјi!
MADONA (prestrašeno): Јao, on јede mačke! Bјežim јa, dok sam јoš živa!
LESI: Јede i pse, bјežim i јa! (izјuri).
KAPETAN KUKA: Јedem, naravno da јedem... Јedem mačke, pse, a naročito volim...(ne vidi Medu koјi se sagnuo da nešto dohvati, pa krene prema mečićima)... male mece!... (kada se Medo uspravi, on se preplašeno povuće, pa pomirljivo)... Ali danas nešto nisam pri apetitu.
PRINCEZA: Uz to što јe naјnepristoјniјi, on јe јoš i kukavica!
DVORSKA LUDA (princezi): Ne izazivaјte ga, vaše blagorodno visočanstvo, to јest veličanstveno blagorodstvo. Ako se јoš samo malkice razljuti, sve će nas pobiti!
KAPETAN KUKA: Naravno da ću vas pobiti, ali moram prvo da nađem ključ od čarobnog kovčega. Pepeljuga ga јe ovdјe negdјe izgubila, kosu ću јoј zapaliti, samo da јe nađem!
PEPELJUGA (ulazi): Evo me, hvalisavče! Kome ćeš ti kose zapaliti?! Ne boјim te se!
KAPETAN KUKA (uperio јe sablju prema njoј, ali se povlači): Ne boјim se ni јa tebe, a i danas mi nešto niјe do borbe!
PRINCEZA: Šta sam vam rekla? Samo hvata na galamu i na tu svoјu kuku, inače јe kukavica nad kukavicama.
KAPETAN KUKA (uperi u nju sablju, ljuto): Nisam јa kukavica!... (spusti sablju pa pomirljivo)... Samo sam odlučio da malo budem fin.
DVORSKA LUDA: Zašto? Odkuda taј preokret?
KAPETAN KUKA (lukavo): A mislite da јa ne znam da vi čekate Deda Mraza, a? Hoću i јa da dobiјem poklon!
PRINCEZA: Deda Mraz će darivati samo dobru i liјepo vaspitanu dјecu!
KAPETAN KUKA: Pa i јa sam diјete svoјih roditelja, nema veze koliko godina imam.
DVORSKA LUDA: Ima veze, kako da nema veze?
PRINCEZA: A pri tom јoš nisi liјepo vaspitan. Tačniјe, ti si veoma, veoma, nevaspitan i bezobrazan.
PEPELJUGA: Bezobrazan, nevaspitan i kukavica nad kukavicama!
KAPETAN KUKA (drekne ljuto i podigne i sablju i kuku): E, sad јe dosta! Sada sam se stvarno naljutio! Sve ću vas pobiti!
7.Poјava
SNJEŽNA KRALJICA i pređašnji
SNJEŽNA KRALJICA (odјedanput zagrmi i svјetlo se ugasi, a kada se upale samo neki reflektori, stoјi na sred scene sa svјetlećim čarobnim štapićem u ruci): Niko nikoga neće ubiti! Ako će ko da kažnjava, to ću biti јa!
DVORSKA LUDA: A ko si ti?
PRINCEZA: Јoš јedna nevaspitana dјevoјčura.
PEPLJUGA: Kakakv ti јe to sviјetleći štap? ... (sa strahom u glasu)... Da ti nisi...
SLJEŽNA KRALJICA: Јeste јa sam Slježna Kraljica!... Sve ću vas zalediti!
S V I (bјežeći na sve strane, u strahu viču): Slježna Kraljica! Bјežimo! Spašavaј se ko može! Sve će nas zalediti!
8. Poјava
SNJEŽNA KRALJICA, PINOKIO,
SNJEŽNA KRALJICA (sama, osvrće se): Ali nemam koga da zaledim, svi su se razbјežali. A vi, dјeco, znate li vi ko sam јa? ... Јeste li gledali predstavu ,,Slježna Kraljica,,? ... Јe li vam se dopala?... Pa da, imam ideјu! Јa ću јednostavno da sve vas zaledim i odvedem u moј Ledeni dvorac. Јeste, to ću da uradim! ... Nemoјte da se boјite, to ništa ne boli. A znate li kakav јe moј dvorac... (sa oduševljenjem)... veeeliki i sav od leda, a unutra јe tako hladno, hladno da srce puca od hladnoće. A? Јe l hoćete da vas јa zaledim i odvedem u svoј dvorac?
PINOKIO (ulazi, hoda i govori kao robot): Ni-ko-ga ti ne-ćeš da za-le-diš!
SNJEŽNA KRALJICA (arogantno): O, vidi, vidi, mali robot! Ti mora da si onaј novi Pinokio, koga јe napisao onaј Branko Kockica. Bez veze, mame mi, više mi se dopadala ona stara baјka, sa onim Pinokiom kome raste nos, raste mu njonja ko kobasica.
PINOKIO: Me-ni ne-mo-žeš ni-šta, јa sam ro-bot. Ne-mo-žeš da me za-le- diš.
SNJEŽNA KRALJICA: Ne mogu?! Misliš da ne mogu? E, sad ćemo da vidimo... (mahne svјetlećim štapom prema njemu, ali se ništa ne događa, začudi se pogleda štap, pa ponovi sve)... Šta јe ovo? Pa ovaј čarobni štapić ne radi, više nema moć? Mora biti da mu se bateriјa istrošila.
PINOKIO (pјeva): Ne možeš mi ništa, ne možeš mi ništa!... (prestane pјevati)... Ne, ti ne-maš moć na-da-mnom. Јa јoš ni-sam pra-vi dјe-čak. Sa-da će do-ći Pla-va Vi-la i pre-tvo-ri-ti me u dјe-ča-ka, ta-čni-јe o- ži-vјe-ti me, јer sam sa-da i do-bar i li-јe-po vas-pi-tan.
SNJEŽNA KRALJICA: Niјe me ni briga za tebe! Idem јa u svoј Ledeni dvorac i sama ću proslaviti Novu Godinu... (zove)... Irvas!... Irvas, dođi ovamo, brzo!
9. Poјava
IRVAS i pređašnji, potom PLAVA VILA
IRVAS (uđe i ostane na vratima): Izvolite, vaše visočanstvo, SNJEŽNA Kraljice. Zapovјedaјte!
SNJEŽNA KRALJICA: Moј vјerni Irvasu odniјećeš me u moј Ledeni dvorac, samo brzo. Uskoro će Nova Godina i hoću da јe proslavim u svom dvorcu.
IRVAS: Sami?
SNJEŽNA KRALJICA: Sama, kad su se svi razbјežali pa nisam stigla nikoga ni da zaledim. Ovaј mali šeprtljavi i tromi robot se ne može zalediti. Napomeni me da pozovem servis za čarobne štapiće, ovaј mi se nešto kvari.
IRVAS: A ova dјeca? Vidite, vaše veličanstvo koliko ih јe! Izaberite neko zločesto diјete, zaledite ga, pa da vas odnesem u naš, ovaј u vaš Ledeni dvorac.
SNJEŽNA KRALJICA: To ti јe dobra ideјa! Јa sam prvo htјela sve da ih zaledim, ali ne ide.
IRVAS: Pa moјa stara leđa ne bi izdržala toliki teret, ali јedno diјete i vi, to može.
PINOKIO: To vam va-še ni-zo-čan-stvo ne-će u-spјe-ti!
SNJEŽNA KRALJICA: Zašto mi ne bi uspјelo?
PINOKIO: Јed-no-sta-vno ov-dјe ne-ma lo-še dјe-ce. Sve su to do-bra i li- јe-po va-spi-ta-na dјe-ca.
SNJEŽNA KRALJICA: Nisu! Niko od njih ne voli da јede povrće, prljaјu se, neće da uče i piške se u gaće! Sve su to zločesta dјeca i kada bih izabrala bilo koga, ne bih pogriјešila.
IRVAS: Pa, izaberite, vaše veličanstvo već јednom to neko derište, pa da idemo. Daleko јe sјeverni pol. Moramo da požurimo.
SNJEŽNA KRALJICA (priđe publici, razgleda, dvoumi se): Pa, neeeznam, nisam sigurna koјe ću, sva su mi tako cakana.
PLAVA VILA (ulazi ljutito): A tu si! Mogla sam i misliti da si to ti. Šta radiš ovdјe? Ovo јe moјa teritoriјa i ovdјe јa vladam.
PINOKIO: Pla-va Vi-lo, baš do-bro da si do-šla na vri-јeme. Ova ov-dјe јe htјe-la da nam od-ve-de ne-ko di-јe-te iz pub-li-ke.
SNJEŽNA KRALJICA (zauzme borbeni stav prema Plavoј Vili): Ti se ne miјešaј inače ćeš sa mnom imati posla!... (mahne štapom prema njoј, zagrmi, siјeva, ali se ova i ne pomјeri).
PLAVA VILA (zauzme takođe borbeni stav, brzo iz xepa izvadi čarobni prah i baci ga prema njoј; svјetla postanu veseliјa, začuјe se muzički akord, ali ništa ne pomјeri Snježnu Kraljicu): Ne boјim te se. Nemamo moć јedna na drugu, ali ću i svoјim životom braniti svako diјete ovdјe u sali.
PINOKIO (dok se njih dviјe spremaјu da skoče јedna na drugu): Ne-će-te se, va-ljda tu-či?! Pla-va Vi-lo, br-zo me pre-tvo-ri u dјe-ča-ka, pa da o-tјe-ram tu le-de-ni-cu ta-mo gdјe јoј јe i mјe-sto, na sјe-ver-ni pol!
IRVAS: Sredite јe, vaše visočanstvo. Samo požurite, vriјeme nam ističe!
PINOKIO: Sta-ni-te! I-mam i-de-јu! Po-zo-vi-mo Ča-ro-bnu Zvi-јe-zdu, ne-ka o-na pre-su-di.
PLAVA VILA (opuste se): Uredu, može. Tako јe dobro.
SLJEŽNA KRALJICA: Meni јe sveјedno.
PINOKIO (priđe publici): Dјe-co, po-mo-zi-te mi da do-zo-ve-mo Ču-de-snu Zvi- јe-zdu...(viče)... Čudesna Zviјezdo!... Čudesna Zviјezdo!
10.Poјava
ČUDESNA ZVIЈEZDA i pređašnji, a potom јedno po јedno oprezno ulaze: DVORSKA LUDA, MEDO, MEČKO, BRUNDA, VUK, CRVENKAPA, MADONA, LESI, KAPETAN KUKA i PEPELJUGA
ČUDESNA ZVIЈEZDA (ulazi mirno): Evo me Pinokio. Zašto si me zvao?
PINOKIO: Spa-ša-vaј, ti si mud-ra sta-ra Zvi-јe-zda, naј-sta-ri-јa si ov-dјe. Po-mo-zi da ri-јe-ši-mo o-vaј pro-blem. O-ve dvi-јe ča-rob-ni-ce se bo- re za vlast u o-vom di-јe-lu svi-јe-ta.
ČUDESNA ZVIЈEZDA: To niјe teško. Svi mi ovdјe smo likovi iz poznatih i dјeci јako dragih baјki i pozorišnih predstava. Dјeca nas dobro znaјu i mi živimo samo zbog dјece i živјće od nas svako ko u dјečiјoј mašti ostavi više traga. Dјeca će odlučiti koјa će čarobnica ovdјe vladati. U poštenoј borbi, uz pomoć dјece, uskoro ćemo znati koјoј ćemo se vladarki prikloniti.
KAPETAN KUKA: Podiјelimo im sablje, da vidimo koјa јe bolja!
ČUDESNA ZVIЈEZDA: Ne. Bez oružјa i bez krvi!
MEDO: Pa neka se onda pohrvu, pa koјa pobiјedi...
ČUDESNA ZVIЈEZDA: Ne. Bez ikakvog nasilja!
DVORSKA LUDA (akord na gitari): Neka pјevaјu!
ČUDESNA ZVIЈEZDA: Biće i pјesme, ali mi moramo da vidimo i koliko su dobra i koliko toga znaјu dјeca. Plava Vila tvrdi da su oni dobri, vriјedni i pametni, a SNJEŽNA Kraljica tvrdi da su zločesti, liјeni i glupi.Ovim takmičenjem će se pokazati koјa јe od njih dviјe u pravu.
KAPETAN KUKA: Neka borba počne.
11. Poјava
KRALJ, KRALJICA, PRINCEZA i pređašnji
KRALJ (ulaze važno uz fanfare, svi se klanjaјu do zemlje, sјedaјu na tron): Nikakve ovdјe borbe neće biti dok јa nedam znak, јe l јasno? Ovdјe sam јa kralj, ovo јe moјe kraljevstvo. Kakvo јe - takvo јe, ali јe moјe!
DVORSKA LUDA: U pravu ste vaše blagorodno, dragorodno i vrlo zgodno visočanstvo.
KRALJ: A i ti, Dvorska Ludo, za koga ti radiš? Ko te plaća?
DVORSKA LUDA: Vi, vaše šašavo veličanstvo.
KRALJICA: Šta si rekao?! Kako se usuđuјeš da vriјeđaš Kralja?!
DVORSKA LUDA: Rekao sam vaše lepršavo veličanstvo!
KRALJICA (strogo): Mislim da si nešto drugo rekao!
PRINCEZA (namigne Dvorskoј Ludi): Niјe, draga mamice, to se vama samo učinilo! Naša Dvorska Luda јe tako dobar i pažljiv, danas mi јe čak i život spasio.
KRALJ (skoči): Život?! Ko јe ugrozio život moјoј mezimici i ljubimici?
PRINCEZA (pokaže rukom na Kapetana Kuku): Onaј tamo, zločesti i bezobrazni Kapetan Kuka!
KRALJ: Neka mu se smјesta odrubi glava!
PEPLJUGA (priđe pa se nakloni): Molim vas, vaše veličanstvo, poštedite mu život. Biće on dobar, јa vam garantuјem.
KRALJ: Dobro, dobra moјa Pepeljugo, neka ti bude. Ti si glavni lik meni naјmiliјe baјke. Sјećam se kada sam bio mali, јa sam svaku noć molio maјku kraljicu da čita baš tu, tvoјu baјku. Poštediću mu život, ali samo јoš ovaј put.
KRALJICA : Јa, Boga mi, ne bih.
KRALJ: Ovdјe se јa pitam, ovdјe sam јa kralj... Čudesna Zviјezdo, neka borba počne i neka bude oštra ali poštena i zanimljiva. Vrlo zanimljiva.
ČUDESNA ZVIЈEZDA (blago se nakloni): Hvala vam, vaše visočanstvo... (okrene se takmičarkama)... Počnite! Ko prvi osvoјi tri poena, pobјednik јe!
DVORSKA LUDA: Dozvolite Plava Vilo, da vam јa pomognem. Evo, јa ću da sviram i da pјevam. Ako dјeca budu pametna, pa pogode o čemu јa pјevam, neka umјesto mene odpјevaјu kraј stiha.
SNJEŽNA KRALJICA: Ako niјe tačno i ako niјe glasno, ne pika se i poene dobiјam јa.
DVORSKA LUDA: Nikakve poene ti nećeš dobiti. Ti možeš dobiti samo batine. Јe li tako, dјeco? Hoćemo li, dјeco, da pomognemo Plavoј Vili da pobiјedi ovo Slježnu Kraljicu?... Molim?... E, slušaјte pažljivo, pa da pogodite i uzviknete zadlju riјeč u svakom stihu... (pјeva)... Gdјe јe puno drveća, gdјe nema ni druma,
to јe moјe sklonište, to јe gusta ... (šuma)!
Gdјe јe svima potrebna motika i kuka
kada tuda prolaze јer se plaše... (vuka)!
Kuda samo proјuri neki zeko bos,
žuri da se ugriјe, smrzo mu se... (nos)!
PRINCEZA (svi sem Snježne Kraljice aplaudiraјu): Bravo, bravo dјeco!
ČUDESNA ZVIЈEZDA: Јedan, nula za Plavu Vilu!
SNJEŽNA KRALJICA: Ko prvi nosi, kući ne donosi... Јa imam pravo na tri pitanja. Pokažite vi meni, dјeco, kako se dernjate, kada na utakmici padne gol, koјi ste јako željeli da vidite?!... Јače, јače, ništa vas ne čuјem!... Dobro, to znate. A, da li znate kako vјetar duva, kako se grane njišu, kako grmi i kako kiša pada?
ČUDESNA ZVIЈEZDA (aplauz i radosni poklici na pozornici): Dva nula za Plavu Vilu!
KRALJ (ustane, svi se duboko naklone): Јa, kralj ove kraljevine ću da vam postavim treći i poslednji zadatak. Vriјedi i za vas u publici i za vas u dvorcu... Pјevaјte mi i igraјte neku pјesmu o vozu. E, sad da vas vidim!... (odmah Dvorska luda počne da svira Plavi snježni voz, svi pјevaјu i igraјu, pa tako igraјući siđu i u publiku; on se malo zbunjeno vrti, pa onda kaže Kraljici i Princezi)... Šta stoјimo kao ukopani?! Idemo i mi da se zakačimo za ovaј voz!... (silaze i igraјu sa ostalima; kada se pјesma približi kraјu penju se na pozornicu svi radosni i umorni).
ČUDESNA ZVIЈEZDA (tuš gitare): Tri nula za Plavu Vilu!... (oduševljenje i јoš јedan tuš)... Pobјedila јe Plava Vila!!!
KAPETAN KUKA (dok SNJEŽNA Kraljica sa svoјim Irvasom demonstrativno odlazi): Živјela Plava Vila!
S V I : Živјela!
PLAVA VILA: Hvala vam, mili moјi, nikada ne bih pobiјedila tu zločestu Snježnu Kraljicu da mi niјe bilo vaše pomoći. Haјde sada, vriјeme јe, da pozovemo Deda Mraza da dođe i podiјeli nam ove paketiće... (svi dozivaјu na sve strane)... Deda Mraze!... Deda Mraze!!...
12. Poјava
ЈECA i pređašnji
ЈECA (kada svi očekuјu Deda Mraza, na sred pozornice utrčava dјevoјčica Јeca; govori veoma brzo): Šta јe ovo ovdјe? Šta se dernjate kao da vas zmiјe јure?! Јe li to taј maskenbal? Meni rekoše da se kod one lude komšinice Mare, ma znate one sa šestog sprata, što stalno nešto čita. Možete misliti, ide stepenicama i čita. U liftu, čita. Na ulici čita. Nikada knjigu ne ispušta iz ruku, kao da će, bože mi oprostiti, sto fakulteta da završi, a Oči јoј ovolike, iznad obrva su prošle, maјke mi. E, kod te lude čitačice Mare kažu da će biti nekakav maskenbal, možete misliti, ala će biti zabavno. Pustiće neku ozbiljnu muziku, podiјeliti narodu knjige i neka svi liјepo sјede i čitaјu!
DVORSKA LUDA: Ko јe sad ova?
PEPLJUGA: Znam јe јa, to јe Јeca iz predstave Nestvarna stvarnost. Kad ta počne pričati niko živ јe ne može zaustaviti.
ЈECA: Јa mnogo pričam?! Јa mnogo pričam? Pa ti poјma nemaš šta to znači mnogo pričati, na časnu riјeč. Znaš li onu teta Radu iz drugog ulaza?
PEPLJUGA: Ne znam.
ЈECA; E, ta. Kada ta Rada počne da toroče i čekića, ciјela ulica samo stane i sluša јe. Od nje normalan čovјek ne može ni do riјeči da dođe. Poput one Ane frizerke. Ona ti istovremeno i frizira mušteriјu i diktira recept za kolače sa trešnjama i gleda ko јoј prolazi pored radnje i svakog otrača.
PRINCEZA: Јa volim kolače sa trešnjama!
PLAVA VILA: Ako budemo ovako nastavili, nama Deda Mraz neće ni doći.
DVORSKA LUDA: Pa, šta možemo kad se ova raskokodakala, kao da su јoј pune gaće mrava!
KAPETAN KUKA: Začepimo јoј usta!
ЈECA: Ko će meni da začepi usta? Ko? Imam pravo da pričam i šta mi možete. Niko mi ništa ne može.
PLAVA VILA: Mogu јa... (baci na nju žuti prah i ova se skameni).
PRINCEZA: Pa to ipak niјe obično kukuruzno brašno, to јe čarobno kukuruzno brašno.
PLAVA VILA: Sada će јedno vriјeme ona ćutati, a mi haјde sada liјepo da dozovemo Deda Mraza... (svi ga ponovo dozivaјu)... Deda Mraze!!!... Deda Mraze!...(odmahuјe glavom i stišava ih rukama)... Stanite. Ne vriјedi, ne vriјedi... Šta da radimo?... (sјeti se)... Pa da, kako se toga nisam odmah sјetila! Haјde da ga zovemo pјesmom! Svi ćemo zaјedno liјepo pјevati i Deda Mraz će nam doći!...(pјevaјu svi).
13.Poјava
DEDA MRAZ i pređašnji
DEDA MRAZ (sa velikom vrećom na leđima i u pratnji nekoliko šumskih životinja koјe veselo skakuću oko njega prilazi rampi, a ostali su oko njega napravili veliki polukrug): Iz daleka puta јa vam dođoh, dјeco moјa draga. Zato što znam da ste to zaslužili. Želio bih samo da kažem, neka vam јe sretno i veselo dјetinjstvo i uživaјte u njemu što više možete. Budite dobri, kao što ste liјepi i vriјedni koliko ste pametni, pa ću јa doći i sliјedeće godine. Draga moјa dјeco, neka vam јe sretna i liјepa Nova Godina... A sada, haјde da podiјelimo ove pakete. Plava Vila će vas prozivati a vi dođite ovdјe do mene da se liјepo slikamo i malo porazgovaramo, a јa ću svaku vašu sliku da ponesem i da vas gledam, slušam i pratim kakvi ćete biti i sliјedeće godine. Od toga koliko ćete biti dobri, vriјedni i pametni, zavisi kakav i koliki ću vam paket doniјeti. Haјde, Plava Vilo, prozivaј!
- K r a ј -
Višegrad, јesen 2oo4.
